Homeopatija je efikasan, holistički sistem lečenja. Reč homeopatija potiče od grčkih reči “homeo”, tj. sličan i “pathos” – patnja što znači slično bolesti ili patnji. Homeopatija se temelji na zakonu sličnosti koji glasi “similia similibus curentur” ili “slično se sličnim leči”.

Istorijat

Pojam “slično se leči sličnim” poznat je još od vremena Hipokrata koji je tvrdio da se bolest može lečiti na dva načina: suprotnim ili sličnim sredstvom u odnosu na bolest. Mogućnost lečenja sličnim sredstvom spominje se takođe i u Vedi Vyasi.

Na principu lečenja suprotnim sredstvom razvila se galenska farmakologija i klasična medicina.

Princip sličnosti sačuvao se vekovima kroz narodnu medicinu, a Paracelzus ga je u 16. veku pokušao uvesti u praksu, ali nedovoljno uspešno.

Krajem 18. veka nemački naučnik, lekar, hemičar i poliglota Samuel Hahnemann (1755-1843), utemeljio je na zakonu sličnosti celovitu filozofiju i principe lečenja, nazvavši to homeopatijom. Takvu, Hahnemannovu homeopatiju danas praktikuju stotine hiljada terapeuta širom sveta pod nazivom klasična homeopatija.

Kako je Hahnemann došao do genijalnog otkrića i u toku svog životnog i radnog veka oblikovao jednu čitavu nauku?

Radeći kao lekar bio je nezadovoljan rezultatima medicine svoga doba i pošto nije uspeo izlečiti svoju kćerku od difterije, razočaran se povukao iz prakse i bavio se, između ostaloga, prevođenjem medicinske literature. Prevodeći čuveno farmakološko delo, Kulenovu Materiju Mediku, smatrao je glupim objašnjenje da lekovitost kinina potiče od gorkog ukusa leka. Ne znamo zašto, ali odlučio je da isproba delovanje kinina na sebi iako je bio potpuno zdrav. Uzimao ga je nekoliko dana u visokim dozama i razvio simptome veoma slične malariji. Video je kako deluje zakon sličnosti. Zaključio je da je kinin efikasan u lečenju malarije zato što može da izazove slične simptome kod zdrave osobe i prema zakonu sličnosti da leči iste simptome kod bolesne osobe.

Nastavio je sa eksperimentima i 1810. izašao u javnost sa svojim najznačajnijim delom “Organon medicinske veštine”, koji je ubrzo preveden na sve važnije evropske jezike, doživeo je šest izdanja, i u njemu je detaljno izneta filozofija, zakoni i principi homeopatije. Iako je od prvog izdanja prošlo skoro 200 godina, Organon i dan danas predstavlja kamen temeljac homeopatske edukacije.

Iste godine Hahnemann se istakao lečeći obolele od tifusa nakon Napoleonovih osvajanja i postao predavač na Lajpciškom univerzitetu gde je žestoko napadao tadašnje drastične metode lečenja i nastavio da objavljuje svoja najznačajnija dela.

Tridesetih godina 19. veka Evropom je protutnjala teška epidemija kolere. Stopa smrtnosti bila je preko 55 %. Hahenmann je savetovao upotrebu homeopatskih lekova kao i dezinfekciju i uništavanje zagađenog materijala mnogo pre radova Pasteura i Kocha. Homeopatskim lečenjem smrtnost je bila svedena na 2,4 do 21,1 %. Homeopatija je time zadobila gorljive pristalice među narodom, aristokratijom i jednim manjim delom medicinske profesije.

Počele su se otvarati homeopatske bolnice, u engleskom parlamentu odlučeno je da homeopatija postaje paralelan medicinski sistem što je ostalo na snazi i do danas a engleska kraljevska porodica od tada pa do danas ima homeopatu u lekarskom timu.

Za tridesetak godina Hahnemanovi sledbenici proširili su homeopatiju širom zapadne Evrope i Amerike otvarajući bolnice i koledže.

Hahnemann je, nesumnjivo, bio veliki naučnik. Uveo je u medicinu

• eksperiment,
• propisao egzaktan način istraživanja,
• prvi u istoriji medicine formulisao zakone i principe lečenja,
• najavio mnoge pronalaske u medicini, npr. nasledni faktor, pre Mendela,
• dokazao uspešnost svoje metode u praksi,

No ipak je zbog sukoba sa svojim kolegama, lekarima i farmaceutima, morao da napusti rodnu Nemačku 1835. i preseli se s porodicom u Pariz.

Hahneman je čitav svoj život posvetio utemeljivanju ove nauke. Od njegovog vremena pa do danas ništa nije izmenjeno u principima i filozofiji homeopatije. Jedino se stalno proširuje lista dokazanih homeopatskih lekova i u praksi se više koriste savremena saznanja o psihološkim aspektima ličnosti.

Njegove ideje su prevazilazile toleranciju inače povoljne društvene klime 18. veka nastale pod uticajem pokreta “Prosvetljenje” koji je iznedrio mnogobrojna naučna dostignuća kao i umetnička ostvarenja.

Imao je mnogo vernih sledbenika i mnogo ljutih protivnika. Hahnemanove ideje bile su naprednije za nekoliko stoleća. Mi verujemo da će konačnu naučnu verifikaciju homeopatija ostvariti početkom 21. veka zahvaljujući napretku kvantne fizike.

Razvoj medicine odvijao se u skladu sa tada važećim njutnovskim mehanicističkim i materijalističkim konceptom spoznaje sveta tako da su Pasterova istraživanja na polju prirode mikroba bila prihvatljivija od Hahnemanovog energetskog koncepta.

Početkom 20. veka homeopatija doživljava svoj prvi uspon, a onda njena popularnost polako gubi trku sa brzim tehnološkim napretkom koji je bio zahvatio i medicinu. U odnos medicine i homeopatije bili su naravno uključene i neizbežne igre finansijskih i drugih interesa koje su išle na štetu homeopatije obzirom da ona nije bila zanimljiva sa stajališta profita.

Početkom stoleća Rockfellerovi su se lečili homeopatski i želeli uložiti novac u razvoj homeopatije, međutim njihov finansijski savetnik je preporučio ulaganje u farmaceutsku industriju i time verovatno učestvovao u određivanju istorijskih tokova.

Homeopatske bolnice i škole ostajale su sve češće bez finansijskih izvora i bile prisiljene na smanjenje rada ili čak zatvaranje.

Homeopatija je bila veliki izazov za nauku i filozofiju, ali prerano. Lekari koji su imali bilo kakve veze sa homeopatijom bili su proterivani iz strukovnih udruženja, zabranjivan im je rad, a na medicinskim fakultetima nije se smela spomenuti ta reč.

Homeopatija je ta teška vremena preživela zahvaljujući velikom broju homeopata koji su bili nezavisni po školovanju i praksi, tj. nisu bili doktori klasične medicine. Svoj opstanak homeopatija takođe duguje zaštiti koju je od samog svog nastanke imala u aristokratskim krugovima posebno u britanskoj kraljevskoj porodici kao i u intelektualnoj i umetničkoj eliti Evrope u 19. veku. Npr. čuveno platno Van Gogha, prodato za 82,5 miliona dolara, predstavlja njegovog prijatelja i homeopatu dr. Gacheta.

Početkom 70-tih godina 20. veka homeopatija doživljava svoju renesansu, širom planete, izuzev možda u Kini gde već hiljadama godina postoji kontinuitet u primeni holističkih terapija.

Zanimljivo je spomenuti da je jedan Grk, inače građevinski inženjer, George Vithoulkas, bio taj koji je pokrenuo renesansu homepatije. On je sigurno najveći homeopata 20. veka, edukovao je sve značajne homeopate danas u svetu, a za svoj rad dobio je alternativnu Nobelovu nagradu.

Osnovni principi homeopatije

Vitalna sila

Ovo je prvi princip po kome se homeopatija razlikuje od klasične medicine.
Vitalna sila je energija koja animira telo, održava funkciju, ponaša se kao njegov regulator pokušavajući da održi harmoniju tela. Ona se ne može izmeriti, ali se posmatranjem može proceniti kolika je životna sila neke osobe. U kinsekoj tradicionalnoj medicini je to či energija u ajurvedskoj prana. Drugim rečima, to je vitalnost jednog organizma.

Zakon sličnosti

Ovo je osnovni princip homeopatije po kome se slično sličnim leči. To znači da se supstanca koja izaziva određene simptome kod zdrave osobe korisiti za te iste simptome kod bolesne osobe.
Na primer:
Allium cepa je napravljen od crnog luka, i koristi se za lečenje prehlade koja ima siptome i senzacije koji se javljaju kada sečemo crni luk.

Prijemčivost

Svaka osoba ima određenu prijemčivost i predispoziciju i drugačije reaguje na različite bolesti. Prijemčivost zavisi od kvaliteta vitalne sile, i ona uglavnom ostaje ista tokom života ali neki faktori mogu da pogoršaju stanje (pušenje, alkohol, loša ishrana) i učine organizam prijemčivijim za bolest. Isto tako pozitivni uticaji, uravnotežen život, pravilna ishrana i dobar homeopatski lek, mogu da smanje prijemčivost za mnoge bolesti. Genetsko nasleđe ima veliki značaj za prijemčivost.

Mijazmi

Mijazam je poremećaj, “greška” na životnoj sili. Haneman je u početku imao dobre rezultate ali je vremenom primetio da se simptomi ili bolest nakon nekog vremena vraćaju. Godinama je analizirao hronične slučajeve i došao do zaključka da su uzrok tome mijazmi. On ih je podelio na tri tipa.

Psora – najstariji mijazam, koren svih bolesti, nastao supresijom kožnih promena i erupcija
Sycosis – potiče od suprimirane gonoreje
Syphilis – potiče od suprimiranog sifilisa

Ispitivanje leka

Svaki lek koji se koristi u homeopatskom lečenju je prošao proces ispitivanja. Napravljeni lek se daje grupi zdravih ispitanika (jedni dobijaju lek a drugi placebo ali ispitanici to ne znaju) sve dok se ne pojave prvi simptomi. Pravi se precizna beleška o svim simptomima na fizičkom, emotivnom i mentalnom planu. Sakupljeni simptomi predstavljaju sliku leka.

Potenciranje leka

Homeopatski lek deluje na vitalnu silu i uzrok bolesti a ne na simptom kao posledicu. Da bismo svaki simptom sagledali potpuno moramo ga posmatrati korz vitalnu silu koja je dinamična, tako da i lek koji dajemo mora biti dinamičan, što se postiže potenciranjem leka. Potenciranje leka je poseban postupak koji se sastoji od razblaživanja i snažnog protresanja bočice u kojoj se lek nalazi (udaranje bočice o tvrdu podlogu), tako da se u homeopatskom leku ne nalazi nijedan molekul supstance od koje je napravljen.

Princip prepisivanja jednog leka

Homeopatija je holistička metoda tako da i simptome posmatra kao izraz poremećaja vitalne sile i na osnovu totaliteta simptoma prepisuje se jedan lek koji pokriva taj osnovni poremećaj vitalne sile. Lek u sebi sadrži “poruku” za vitalnu silu i pomaže joj da ona sama povrati narušeni balans.

Smernice izlečenja (Heringov zakon)

Ovaj princip je postavio Konstantin Hering, Hanemanov sledbenik. Po ovom zakonu pratimo tok homeopatskog lečenja, odnosno pomeranje simptoma.

• Od unutra ka spolja – ako se simptomi kreću od unutrašnjih organa prema koži to znači da je prepisani lek dobar i da se lečenje odvija u dobrom pravcu.

• Od važnijih organa ka manje važnim – ako se simptomi povlače sa srca i idu na zglobove, lečenje se dobro odvija.

• Od gore prema dole – ako pacijent ima kožne probleme na licu a nakon leka simptomi se spuštaju na kožu oko struka to znači da se pacijent oporavlja.

• Od najnovijih simptoma ka starijim – najpre se povlače simptomi koji su nedavno nastali a najduže su prisutni najstariji simptomi. Znači da se povlače obrnutim redosledom od nastanka.

Homeopatija i zdravlje

Zdravlje nije samo odsustvo bolesti, ili odsustvo simptoma bolesti. To je opšte osećanje dobrog zdravlja i raspoloženja, osećanje uravnoteženosti, osećanje lične slobode i osećanje zadovoljstva svojim položajem i funkcijom u porodici i društvu.

Suština ljudske egzistencije zavisi od sposobnosti organizma da održi svoju dinamičku ravnotežu uz minimum poremećaja i maksimalnu postojanost.

Ako postoji fizičko zdravlje onda postoji rezerva energije.

Ako postoji emocionalno zdravlje, osoba može i ume da izrazi svoja osećanja i održi balans sa okolinom.

Ako postoji mentalno zdravlje, osoba može jasno da misli, logično zaključuje, donosi odluke i rešava probleme.Homeopatski lekovi podstiču prirodnu sposobnost organizma da se izleči. Ima široku primenu kao preventiva i kao način lečenja hroničnih i akutnih stanja.Homeopatija pruža mogućnost da se prirodnim putem vrati narušena ravnoteža.

Današnji status homeopatije u svetu

O razvoju homeopatije u poslednjih trideset godina govore impresivni statistički podaci. Može se reći da je njena popularnost najveća u Evropi i Aziji, pa tek onda u Americi.

U odnosu na broj ljudi koji koristi ovu metodu lečenja, homeopatija se nalazi na drugom mestu, odmah posle kineske medicine, a iza nje se nalazi fitoterapija dok je alopatski način lečenja (poznatiji kao zvanična medicina) tek na četvrtom mestu.

Francuska

Prema nedavnim istraživanjima 40 % populacije koristilo je homeopatske preparate, a čak 39 % lekara ih je preporučivalo ili prepisivalo. Homeopatija postoji kao predmet u svim farmaceutskim školama i u četiri veterinarske škole, a najmanje šest škola bavi se školovanjem homeopata. Predsednik Miteran pozivao je javno na više istraživanja u ovoj oblasti. Lečenje homeopatijom refundira se iz fondova zdravstvenog osiguranja u visini od 65 %.

Velika Britanija

Prema British Medical Journal 42 % lekara šalje pacijente homeopatama. Prema drugom ispitivanju, 80 % nedavno diplomiranih lekara želi trening iz oblasti homeopatije, akupunkture ili hipnoze. Prema londonskom The Timeshomeopatija je sada najbrže rastuća alternativna terapija u Škotskoj koju je 1990. prihvatalo 40% ispitanika.

U Britaniji postoje tri strukovna udruženja. Jedno obuhvata samo lekare i broji oko 1000 članova, drugo obuhvata nelekare i broji preko 2500 članova. Princ Čarls je veliki zagovornik homeopatije, zahvaljujući njemu homepatija se ne smatra alternativnom već komplementarnom medicinskom granom.

Od pre par godina homepatija se integriše u zdravstveni sistem zemlje, tako da se npr. u bolnicama mogu naći i homeopate nelekari koji su članovi timova. Postoji i pet homepatskih bolnica kao i bolnice u kojima se nudi čitav niz drugih prirodnih (alternativnih) terapija uključujući i homeopatiju. Lečenje se može refundirati iz zdravstvenog osiguranja, uostalom kao i kod ostalih alternativnih terapija. Vlada finansira istraživanja u oblasti homeopatije.

Nemačka

Da li zbog duga prema Hahnemannu ili zbog nemačke preciznosti, homeopatija je u Nemačkoj službeno priznata i zakonski ravnopravna sa klasičnom medicinom, ali ne samo homeopatija već i neke druge alternativne terapije. U potpunosti je uključena u zdravstveni sistem zemlje, dakle koristi se i u bolnicama, troškovi lečenja se refundiraju iz zdravstvenih fondova, država finansira istraživanja. Bivši predsednik Karl Karstens i njegova žena osnovali su fondaciju za istraživanja homeopatije.

Indija

Izgleda da se homeopatska filozofija savršeno uklapa u učenje Veda, jer ne verujemo da je samo niska cena homeopatskog lečenja razlog za ogromnu popularnost homeopatije u Indiji. Tamo ima preko 100.000 homeopata, preko 100 koleža, a homeopatija ima najpovoljniji zakonski status, isto kao u Nemačkoj. Država finansira istraživanja, bolnice, specijalizovane klinike. Majka Tereza uključila je homepatiju u svoju misiju i sama otvorila četiri dobrotvorna homeopatska dispanzera u Kalkuti.

Rusija

Rusija poznaje homeopatiju više od 150 godina. Veliki broj i drugih alternativnih terapija odavno je popularan kako kod korisnika tako i u medicinskim obrazovnim institucijama. Predsednik Gorbačov odlikovao je Demjana Popova za popularizaciju homeopatije u Rusiji u kojoj deluje oko 500 homeopata. Država takođe finansira istraživanja.

SAD

Početkom 20. veka homeopatija je bila popularnija u Americi više nego bilo gde u svetu, ali je zahvaljujući naporima Američke Medicinske Asocijacije i farmaceutskim kompanijama svedena na minimum.

Kao primer valja navesti da je oko 1900. godine u SAD bilo više od sto homeopatskih bolnica, 22 škole i preko 1000 apoteka, a da je šezdesetih godina bilo manje od 200 homeopata. Amerikanci naravno ne mogu podneti da npr. Indija bude u nečemu bolja od njih, pa se poslednjih tridesetak godina homeopatija razvija neverovatnom brzinom.

Prodaja homeopatskih lekova porasla je za 1 000 % u periodu od 1970 – 1980 godine. Prema Vašington Postu broj lekara koji se specijalizuje u homeopatiji udvostručio se između 1980. i 1982. godine. U poslednje dve godine mediji su homeopatiji posvetili više prostora nego u poslednjih 50 godina.